ZATO JE ON MIHA! IBRA, DEKI, TOTI, MANČINI O SINIŠI, ono što su oni isprilači UĆI ĆE U ISTORIJU FUDBALA! Ima li nešto veće od ovog?!

    foto: Fotoilustracija/Printskrin
    Podeli
  • ZATO JE ON MIHA! IBRA, DEKI, TOTI, MANČINI O SINIŠI, ono što su oni isprilači UĆI ĆE U ISTORIJU FUDBALA! Ima li nešto veće od ovog?!

U fenomenalnoj emisiji u produkciji Gazeta delo Sporta, posvećenoj autobiografiji Siniše Mihajlovića, bivši selektor je na fantastičan način razmenjivao mišljenje sa Dejanom Stankovićem, Robertom Manćinijem, Frančeskom Totijem i Zlatanom Ibrahimovićem, bivšim saigračima, saradnicima i pre svega velikim prijateljima. Bilo je mnogo velikih reči, a najviše divljenja i smeha.

Sve je krenulo još jednim obrazloženjem Siniše Mihajlovića povodom pisanja autobiografije.

- Nisam mislio da ću morati da napišem autobiografiju sa 51 godinom. Smatram se veoma mladim, ali s obzirom na to kako sam se nosio sa bolešću, naklonošću ljudi i mogućnošću da pošaljem poruku nade ljudima koji su u istom stanju, odlučio sam se na to. Sada sam napunio jednu godinu, za 50 godina ću napisati drugu knjigu... - u sjajnom stilu je započeo Mihajlović, prenosi Mocart sport.

A potom retrospektiva najvažnijih životnih događaja.

- Počelo je prvom kožnom loptom koju sam mazao kremom svako veče pre nego što sam je nosio u krevet. Igrao sam na dva-tri kilometra od kuće i na tom terenu počeo da šutiram slobodne udarce. Uvek sam imao rezervnu loptu koju sam koristio ispred kuće i šutirao je u zid. Šutirao sam, šutirao šutirao....

Kasnije su dečački snovi postajali java...

- Crvena zvezda je bila san. Mislim da svako dete ima tim koje podržava i sanja o tome da može da igra u tom timu. Uspeo sam da ostvarim taj san. Sa tim timom sam osvojio i nešto važno, Kup šampiona, Interkontinentalni kup. Nikada više neće biti takve ekipe, bilo je kao u bajci. Svi smo bili dočekani kao heroji, a ja sam bio mlad, idol dece. To su bile najbolje godine mog života, nikada ne bih otišao, a morao sam to da uradim.

Prvi prijatelj - gost bio je Dejan Stanković.

- Kada smo osvojili Kup šampiona, on je bio dečak sa loptom - rekao je Siniša, a onda je uzvratio Deki.

- Gledam ga kao oca, on je važan čovek za moj život, uvek stajem uz njega. Siniša je ikona za nas Srbe. Idol, čovek sa velikim atributima. Pokazao je to nekoliko puta, ali posebno sa bolešću. Pokazao je kako se ne predaje ni jedan centimetar. Bilo je teško njegovoj porodici, ali i nama koji ga volimo. Svaki dan koji je prolazi bila je pobeda za njega i za nas. Siniša predstavlja Srbiju, ponosan narod poput srpskog.


Mihajlović je potom dodao: "Dejanu sam rekao: Ostani u Crvenoj zvezdi 10 godina".

Roberto Manćini je neko uz kog je Mihajlović igrački, a kasnije i trenerski stasavao.

- Manćini je za mene, sa fudbalske tačke gledišta, bio najvažnija osoba. Igrao sam sa njim u Sampdoriji i Laciju, imao sam ga za trenera u Laciju i Interu, a onda me je zvao da mu budem pomoćnik u Interu. Takođe ga smatram svojim velikim prijateljem. Prijateljstvo koje traje više od 30 godina.

Potom su uključio Manćini, uz osmeh.

- To je bio skoro brak, posle onog sa Arijanom. Nikada nije bilo poteškoća u vođenju nekoga kao što je on. Prvi put smo se videli na utakmici Crvena zvezda - Sampdorija, čak sam i tada razmišljao da ga nateram da dođe u Đenovu. Ali u tom trenutku nije mogao da bude doveden. Mislio sam da bi bio savršen igrač za nas. Počeo sam da ga cenim kao igrača i kao čoveka. Ovaj osećaj je stvoren među nama, odmah smo se razumeli. Kretao sam se i lopta je uvek stizala tačno, bilo je lako postići gol. Verujem da se prijateljstvo poput našeg ne može otopiti. Osetio sam potrebu da ga posetim u bolnici jer mi se činilo da neko poput njega ne može imati nešto tako strašno".

Usledilo je pitanje, koga bi doveo u reprezentaciju između Siniše, Stankovića i Totija?

- Pa, dvojica su Srbi, lako je... Imali smo sreće da igramo u najboljim godinama Serije A, nivo je bio vrlo visok, a među šampionima je bilo veliko poštovanje.

Mihajlović je nedavno definisao Frančeska Totija kao najboljeg fudbalera u poslednjih 20-30 godina, a potom su usledile reči koje su izmamile osmehe.

- Duguje mi večeru, jer je zahvaljujući meni debitovao u Seriji A sa 16 godina - rekao je Mihajlović, a uzvratio Princ Rima.

- U ovom trenutku je teško večerati... Najviše mogu da ručam - osmehnuo se Toti, aludirajući na situaciju sa pandemijom i njenim ograničenjima.

Nastavio je Siniša potom u jednom dahu.

- Kažem Boškovu tokom utakmice Primavere: Da vodimo ovo dete sa nama, jak je, vodimo ga sutra u Brešu. Prihvatio je, a onda sam mu nekoliko minuta pre kraja meča rekao: hajde, stavi ga u tim. Odmah je rekao: dođi ovamo, dečače. A Muci se okrenuo... A-ha-ha".

Pred kraj emisije uključio se i Zlatan Ibrahimović.

- Na utakmici Juventus - Inter smo se sukobili, želeo sam da ga ubijem, mislio sam najgore. Mi smo dva vatrena lika. Srećom ništa se nije dogodilo. Kada sam preuzeo Inter, otkrio sam da je on veoma dobar momak i ponosan sam što sam mu prijatelj.

Potom je reč preuzeo sjajni Šveđanin.

- Za mene je Siniša sjajan čovek, pre svega, imao sam sreću da upoznam takvu osobu. Njie bilo ljubavi na prvi pogled, ali onda kad sam ga sreo u Interu bila je to ljubav od prvog dana. Uvek sam govorio: ako krenemo u rat, Siniša ide u prvi red, a ja u drugi.

U međusobnoj polemici Toti je poručio da se divi Ibrahimoviću i da veruje da može da igra fudbal do 50. godine sa jednom nogom, i da ga je zadovoljstvo videti na terenu.

Manćini je uporedio Zlatana i Frančeska sa najboljim igračima sadašnjice.

- Zlatan i Frančesko su bili poput Mesija i Kristijana Ronalda, profesionalci. Iz tog razloga su u stanju da igraju fudbal sa 40 godina. Bili su izvanredni igrači, a Zlatan je to i dalje. Fizička građa mu pomaže, ali sve je to zbog velike profesionalnosti.

Potom se uključio Mihajlović.

- Ibra me podseća na mene kada sam igrao fudbal sa petogodišnjim sinom. Ostali igrači Serije A liče na mog sina pored njega - a onda je uzvratio napadač Milana.

- Siniša je bio jači od mene. Prebacio mi je snagu. Rekao sam mu, reci mi šta želiš i doći ću. Bolonja je učinila sve da me dovede, ali bio sam iskren sa njim: više ne trčim kao nekada... Ali rekao mi je "možeš da staneš napred i da sačekaš". Upotrebio je sve reči da me dovede. I rekao sam mu, ako dođem igraću besplatno, to ću učiniti samo zbog njega, srcem. Na kraju sam otišao u Milan, a odluka nije bila Bolonja ili neko drugi, već da li ću nastaviti da igram ili ne.

Mozzartsport

Komentari