LIVERPUL ILI TOTENHEM - SALAH, MANE I FIRMINO PROTIV SONA, MOURE I ERIKSENA: Oni drže ključ Lige Šampiona!
Finale Lige Šampiona između Liverpula i Totenhema definitivno je najvažniji meč u Evropi, a svetski mediji I fudbalski stručnjaci spekulišu u kakvim bi postavama mogli na teren istrčati dve najbolje ekipe ove godine.
Kad je reč o Liverpulu, Klopova dilemma je u veznom redu - hoće li meč početi Milner ili Wijnaldum. Milner, analizira Index, u obje faze nudi puno više nego bi se to na prvu loptu reklo. S njim je druga linija Liverpulovog presinga sasvim sigurno bolja, preciznija i kompaktnija. Njegova potreba da se izvlači na bočnu stranu opasna je pretnja za Totenhem jer lako može zaobići Totenhemov visoki pressing, koji će sigurno biti jedno od oružja Maurisija Poketina.
S druge strane, Wijnaldum donosi više stabilnosti u posedu i raznovrsnija rešenja na lopti. To se pokazalo protiv Barselone, Wijnaldum od svih Liverpoolovih veznjaka ima najveći kvalitet iz drugog plana kada može opasno ugrziti protivnički gol.
Poslednja linija odbrane Totenhema biće zaokupljena trojcem Salah-Mane-Firmino. Sva predviđanja vide Wijnalduma kao startera, što upućuje na to da Klop ponovno traži čoveka iz drugog plana.
Teško je prognozirati kako će se Son, Moura, alli i Eriksen ponašati u fazi napada. Ali jedno je sigurno, a to je da će defenzivno morati igrati s dvojicom od njih na krilnim pozicijama. Jednostavno, brzina Liverpulovih bočnih igrača, I njihova pomoć Maneu i Salahu, velika je vrednost Redsa. Zato je za očekivati da će Alli i Moura u fazi postavljene obrane dobiti zadatak da paze na Robertsona i Alexandre-Arnolda.
Ako i Eriksen bude kvalitetno vršio presing na Hendersona, Liverpul bi mogao imati problema s primarnom organizacijom napada.
Poketinov Totenhem je defenzivno vrhunska ekipa, izrazito kompaktna, ali ima tendenciju da pukne zbog (ponekad) pomalo divlje i nekoordinirane igre prednje četvorke. U utakmici u kojoj prva velika greška može biti fatalna, taj luksuz neće imati.
Totenhem bi mogao imati velikih problema u fazi napada. Vezna linija u sastavu Sissoko-Wanyama primarno je destruktivna, a zbog moćnih Liverpulovih krila bekovi Sparsa neće moći četo da se pridodaju u napadu. A to može imati za posledicu ono što se dogodilo u prvom poluvremenu revanš meča protiv Ajaxa - da Eriksen ostane potpuno odsečen.
Liverpul bi, teoretski, s Wijnaldumom i Fabinhom, koji visoko pritišću Sissoka i Wanyamu, mogao Totenhemovu igru preseći "na pola", ali baš u tome se I krije Totenhemova i Eriksenova šansa. Fenomenalan rad bez lopte Sona i izvlačenje Moure i Allija prema krilnim pozicijama, kojima bi rastegnuli Liverpulovu obranu, moglo bi stvoriti rostor Eriksenu za primanje lopte u zoni iz koje može započeti završnu fazu napada. Ta mogućnost ovisiće o radnim navikama i kretanju bez lopte čitavog prednjeg dela, ali ključan čovjk za Totenhem ponovno bi mogao biti Son.
O njemu ovisi Eriksenov uticaj na utakmicu i Liverpul mora dobro paziti u kojoj zoni će ga striktno pratiti, a u kojoj zoni će ga preuzimati.
Nije tajna da je Liverpoolova najveća snaga na krilnim pozicijama. Nije to posledica samo vrhunskih kvaliteta Manea i Salaha, već i njihove sjajne suradnje s krilima. Protiv bilo koje ekipe koja igra samo s jednim zadnjim veznim igračem, Liverpul ima sličan model igre. Salah i Mane s krila uđu prema sredini i u tom međuprostoru "opterete" suparničkog zadnjeg veznog igrača koji ne može pokriti obojicu. Istovremeno tim uvlačenjem otvaraju prostor za bekove koji stižu vrlo brzo I pravovremeno.
Totenhem bi sa dva zadnja vezna igrača mogao otežati takav mehanizam, ali ako Wanyama ili Sissoko budu "iskakali" visoko u presing, a da pritom ne prekinu Liverpulov napad, imaće apsolutno isti problem kao što ga imaju ekipe sa samo jednim zadnjim veznim igračem.
Ako uspiju blokirati Liverpul u sredini terena, onda možemo očekivati Salaha i Manea češće na krilu i Firmina koji će kretnjom pokušati odvući štopere kako bi im omogućio izolaciju za dribling.
Ono što je za Totenhem Son, to je za Liverpool Firmino - koncepcijski ključan igrač za stvaranje i otvaranje prostora u završnici terena. Baš je on taj koji povlačenjem omogućuje rotaciju s Wijnaldumom, koji može napadati prazan prostor iz drugog plana i koji svojim dijagonalnim otvaranjima omogućuje Maneu i Salahu da s loptom dolaze puno bliže golu od klasičnih krilnih igrača.
U ovoj analizi namerno su izostavljene klasične analize ključnih "1 na 1" dvoboja. Takav model pomalo je arhaičan - danas su vrhunski fudbaleri taktički i tehnički kvalitetni da ih ne čuva samo jedan odbrambeni igrač, već isključivo kompaktnost linija i koordinisana pomoć sa svih strana.
Iako se neki dvoboji mogu očekivati češće od drugih (Henderson vs Eriksen, Salah vs Rose...), njihovi ishodi ovisiće puno više o kontekstu u kojem se dogode, nego o samoj kvalitativnoj razlici među tim igračima. Naravno da bi Mane na velikom prostoru protiv jednog beka značio ogromnu prednost za Liverpul, kao i Lucas Moura s druge strane, ali takve stvari teško je očekivati na ovakvoj razini.
Na kraju, treba jasno naznačiti kako samo jedna izmena u ekipi može promeniti koncept i dinamiku cele utakmice. Lovren umesto Matipa ne menja samo visinu u kojoj Liverpul "sme" držati zadnju liniju, već i ciljane zone Totenhemova napada. Konačno, Poketino ili Klop mogu tražiti odgovore na probleme pred sobom na sasvim drugačiji način od opisanog.
Komentari