BROJEVI NE LAŽU! HRVATSKA I SRBIJA NISU ZA PORĐENJE! Perišić je dao devet golova na SP i EP, a Orlovi svi zajedno četiri! PAMETMOM DOSTA!
Loš izbor selektora, uticaji menadžera na sastav reprezentacije… Sve su to razlozi koje ćete u kafanskim raspravama čuti kad se potegne rasprava o tome zašto Srbija ne uspeva da napravi nešto značajno na fudbalskoj sceni, kada – čućete i to – ima otprilike isti kvalitet kao i Hrvatska, aktuelni viceprvak sveta i sada učesnik osmine finala Eura.
Problem je samo što – nema. Ne kad govorimo o kvalitetu. Nema igrača kakav je Luka Modrić, da kad nervoza počne da se gomila, jednim majstorskim udarcem reši pitanje pobednika. Nema ni Ivana Perišiča, čoveka koji će svaki put da povuče kad je najteže. Kao sinoć protiv Škotske kada je prvo namestio gol Nikoli Vlašiću, a zatim i sam pogodio za konačnih 3:1.
Interovom asu bio je to – verovali ili ne – deveti gol na velikim takmičenjima. Četiri je dao na evropskim, pet na svetskim prvenstvima.
A zašto kažemo, verovali ili ne? Zato što je Srbija od osamostaljenja na dva velika takmičenja postigla, sve skupa, četiri gola. Milan Jovanović nam je doneo veliku pobedu protiv Nemačke, Marko Pantelić sa klupe uneo neku novu energiju i pogotkom protiv Australije ulio bar nadu da bismo mogli do osmine finala Mundijala 2010, bomba Aleksandr Kolarova iz slobodnjaka srušila je Kostariku osam godina kasnije, dok gol Aleksandra Mitrovića nije bio dovoljan da se izbegne kobni poraz od Švajcarske.
I to je sve od Srbije. Ako čak dodamo i Svetsko prvenstvo 2006, kada smo igrali pod imenom SCG – ali bez crnogorskih fudbalera, izuzev Dragoslava Jevrića, koji se kasnije opredelio za Srbiju – dobacili bismo do brojke od šest datih golova na poslednja tri velika takmičenja. Tri manje no što je Perišić dao sam.
Ranije je već bilo drugo vreme, Slobodan Kompljenović je recimo dao dva gola na Mundijalu 1998. i još jedan na Euru 2000, na kome je Savo Milošević sa pet komada bio najbolji strelac turnira. Tada smo čak i prolazili grupne faze takmičenja. Sada ih uglavnom gledamo preko TV ekrana.
A da dodamo… Luka Modrić je na velikim takmičenjima dao još pet golova, sada penzionisani reprezentativac Mario Mandžukić osam…
Ima i do lošeg izbora selektora. Ima i do uticaja menadžera i nestručnog rada krovne organizacije. Ali ipak je ponajviše do kvaliteta. Uostalom, dovoljno je da pogledamo Ligu šampiona i osvajače u poslednjih devet godina. U svakom šampionskom timu bio je i neki Hrvat, da li Mandžukić, Modrić, Perišić ili Ivan Rakitić, Dejan Lovren i sada Mateo Kovačić u Čelsiju. I uglavnom su imali vrlo bitne uloge.
Poslednji osvajač Lige šampiona koji nije imao Hrvata u timu bio je Čelsi u sezoni 2011/2012. Tada je evro-titulu uzeo Branislav Ivanović, mada zbog kartona nije igrao finale. Ali je bar bio tu i to kao važan šraf. Posle toga, Srbija je samo još 2013. imala predstavnika u finalu Lige šampiona - Nevena Subotića. I od tada ni pehara ni finala.
Dakle, ima i do kvaliteta.
Mozzartsport
Komentari