FUDBAL NAM NA DNU, A ANONIMUSI DELE LEKCIJE KAPITENU MANČESTER JUNAJTEDA! Strašno, ali i to je Srbija!

    foto: Fotoilustracija/Printskrin
    Podeli
  • FUDBAL NAM NA DNU, A ANONIMUSI DELE LEKCIJE KAPITENU MANČESTER JUNAJTEDA! Strašno, ali i to je Srbija!

Evo dođe i 2021. godina. Vreme kada se sumiraju rezultati u minulih 365 dana. Kada je srpski fudbal u pitanju, bar onaj reprezentativni, onda dileme nema. Godina koja ni u kojem slučaju ne može da dobije prelaznu ocenu. Evo prošla je i petina 21. veka, a reprezentacija Srbije još ni jednom nije učestvovala na Evropskom prvenstvu. To je bio jedini cilj.

Da plasman na EP nije više nikakav podvig potvrđuje i činjenica da je na prošlom šampionatu učestvovala selekcija Albanije, a sledeće godine će igrati i Severna Makedonija. Dakle, nije nemoguća misija igrati na EP, ali Srbija od kada postoji pod tim imenom još nikada nije nastupala.

Ranijih godina za utehu su bili rezultati mlađih koji su popravljali očajan učinak „A" selekcije. Minule godine i mlađe selekcije su u potpunosti zakazale. Nisu se plasirale ni na jedno veliko takmičenje. Promenjeno je i više selektora u raznim kategorijama, ali ni to nije pomoglo. Dakle, gore nije moglo.

Zbog korone je proširena i domaća liga koja je, ugred rečeno, katastrofalnog kvaliteta. U Savezu su doneli kompromisno rešenje i proširili ligu. Kao i uvek išli su linijom manjeg otpora i nezameranja. Zemlja sve manja, liga sve veća. Pisati o regularnosti je smešno jer ne prođe ni jedno jedino kolo u kojem nema pritužbi zbog lošeg suđenja i to na više mečeva.

Tim povodom se uoči Nove godine oglasio i Nemanja Vidić dugogodišnji kapiten Mančester junajteda i reprezentacije Srbije. U ovom veku Vidić je svakako jedini fudbaler sa ovih prostora koji je zaslužio epitet legende. Nije šala biti kapiten tima sa Old Traforda. Zbog svega učinjenog u karijeri treba mu skinuti kapu.

Sa Ferdinandom je činio nepremostiv tandem. Na vrhuncu karijere nije mu bilo ravnog. Ostavljao je srce na terenu, bacao se na nogu rivala glavom kao da je tuđa, stavljao najbolje svetske napadače u džep, umeo da bude nadigran, ali nikada ponižen. Takav se vrlo retko rađa. Bio je sve ono što gledaoci širom sveta vole, prosto obožavaju; fanatik, hrabar, pouzdan, borben, pravi lider odbrane. Često išao u napad, postigao mnogo odlučujućih golova. Bez obzira na to nikada nije bio miljenik domaćih medija. Nikada se nije nametao.

Nemanja je u novogodišnjem intrevjuu istakao da je aktuelni predsednik FSS Slaviša Kokeza „zalutao u Fudbalski savez i srpski fudbal", konstantovao je Vidić i da su „ljudi koji danas vode srpske klubove samo ispostave menadžerima i kriminalcima". Na kraju je Nemanja Vidić zaključio da su ljudi koji trenutno rukovode srpskim fudbalom „oličenje svega što ne valja" i da bi bilo dobro da se povuku pošto za vapaj naroda ne reaguju. Pogodio je Nemanja pravo u centar. Njegov intervju je naišao na opšte odobravanje i podršku fudbalske javnosti jer ko makar površno poznaje prilike u domaćem fudbalu ne može da ospori ni reč iz Vidićevog intervjua. Međutim,...

Ne lezi vraže, Slaviša Kokeza se neposredno posle novogodišnjih praznika oglasio na stranama „lidera sportske štampe na Balkanu" i iz svih oružja osuo paljbu ni po kome drugom, nego prema jedinoj srpskoj fudbalskoj legendi Nemanji Vidiću. Neverovatno, tip koji je u dokolici odigrao nekoliko utakmica za Brodarac „udario" je na legendu, osvajača svih mogućih klupskih trofeja.

Čovek koji nije ostavio ama baš nikakav trag u srpskom fudbalu, koji je imao apsolutno promašenu sportsku karijeru i niko ga ne zna kao fudbalera, „proslavio" se besramnim oglašavanjem u tzv. „lideru sportske štampe". Sve što je rekao Kokeza bio je promašaj i ne vredi ni citirati gomilu besmislica, nebuloza, bezvezarija...

Na žalost fudbalska Srbija je dočekala da Slaviša Kokeza određuje pravila ponašanja, da su mu svi koji ne misle kao on obični deminutivčići koje može da nipodaštava i uči fudbalskim lekcijama. Anonimus iz Brodarca deli fudbalske lekcije kapitenu Mančester junajteda. Strašno. To što on za sebe tako misli i nije tako mučno, ali tragično je to što je okružen masom ulizica koji su tu samo zato što im je dodelio nekakve funkcije u Savezu i oko reprezentacije. Čuveni Meša Selimović je u romanu „Tvrđava" opisujući ulizice napisao:

„To su za mene najgori ljudi na svetu, najštetniji, najpokvareniji. Oni podržavaju svaku vlast, oni siju strah bez milosti, bez ikakvog obzira, hladni kao led, oštri kao nož, kao psi verni svakoj državi, kao kurve neverni svakom pojedincu, najmanje ljudi od svih ljudi. Dok njih bude nema sreće na svetu".

Dok Kokeza i slični određuju pravila ponašanja, neće biti sreće.


Komentari