KAKO SMO JADNI, UEFA NAM OTKRILA ONO ŠTO SVI ZNAMO - DA SE NAMEŠTA! Ima li nam spasa?! MOŽDA, samo uz poštene ljude! A, GDE IH NAĆI U OVOJ KALJUZI!
Srpski fudbal je zvanično obezglavljen skoro mesec dana. Svemoćni i veliki „vizionar” pritisnut sa svih strana Slaviša Kokeza je podneo ostavku. Bogu hvala, da se to desilo. Pojavila se nada da će doći neko ko ima jasan i konkretan plan kako da izvuče srpski fudbal koji je već duže vreme u predinfraktnom stanju.
Međutim, umesto da se preduzmu prvi koraci za rešavanje nagomilanih problema, ne dešava se baš ništa. Naprotiv svakim danom na videlo izbijaju nove afere. Kokezin zamenik, Marko Pantelić, očigledno nije u stanju da bilo šta reši. Njemu, ali ne samo njemu, je najvažnije da sačuva privilegije. Ozdravljenje fudbala i raspisivanje novih izbora ga previše ne zanima. Istina teško je i poverovati da je u stanju da to sprovede. Ni on ni njegovi saradnici i ne pokazuju bilo kakvu želju da nešto menjaju.
Novi šamar je stigao iz UEFE koja sumnja u regularnost šest utakmica prvenstva Srbije (Mladost – Zlatibor 0:2, Mačva – Proleter 3:1, Rad – Radnik 2:0, Novi Pazar – Proleter 5:0, Mladost – Radnički Niš 4:1, Rad – Vojvodina 2:0). Neki dan je Viši sud u Novom Sadu osudio na 15 meseci zatvora sudiju Srđana Obradovića iz Jagodine zbog nameštaja utakmice Spartaka iz Subotice i niškog Radničkog koja je odigrana još 2018. godine. Pobedio je domaćin 2:0 iz dva nepostojeća penala.
Nema nikakve dileme da su najveći krivci za sve što se dešava u domaćem fudbalu upravo čelnici Saveza. Njihova nesposobnost je očigledna. Nisu u stanju da donesu nijednu odluku kako treba. Vrh Saveza već godinama ne čini ništa da bi raščistio haos koji vlada na domaćim terenima. Većina ljudi je tu postavljena u vreme Kokezine vladavine. Otišao je on i logično da odu i oni koji su ga zdušno branili proteklih godina, bili mu advokati i zaštitnici njegovog lika i dela. U lojalnosti se posebno isticao upravo Pantelić.
Može li neko da izvuče tepih ispod nogu te nesposobne gospode koja je tu i stigla zajedno sa nedodirljivim Kokezom, koji je minulih godina bio apsolutni vladar srpskog fudbala. Liga od 20 klubova je ekonomski neodrživa, a svi se slažu i sa činjenicom da je kvalitat prilično tanak, da ne kažemo nikakav, ali u Savezu godinama ćute i nojevski zabijaju glavu u pesak. Fudbal u provinciji praktično i ne postoji. Sve se svelo na Beograd.
Koga zanima fudbal u kojima se rezultati utakmica znaju danima unapred, što je zvanično potvrdila u UEFA, pa su neki zaradili pravo bogatstvo na azijskim kladionicama. Koga zanima liga koja na naslovne strane stiže uglavnom zbog sudijskih nepravdi ili nevaspitanog prepucavanja vodećih ljudi Zvezde i Partizana. Koga zanima fudbal u kojem u većini klubova nemaju ni za kafu, a kamoli za premije i plate.
Mnoge stvari treba pod hitno menjati. Za početak ligu treba srezati na razumnu meru, verovatno bi se tada i gledanost i neizvesnost povećala, treba osvežiti Savez i fudbal dati u ruke ljudima koji su izrasli u fudbalu i u njega ne ulaze samo zbog profita već zato što ga vole i što im je u srcu. Takvi ljudi su neophodni srpskom fudbalu.
Za kraj još nešto, na prvi pogled nevažno. Pre desetak dana u Španiji je odigrano prošlogodišnje finale Kupa Kralja. Real Sosijedad je pobedio baskijskog rivala Atletik Bilbao. Posle utakmice igrači Sosijedada su odneli pehar u lokalnu bolnicu kao znak priznanja za ogroman trud i napor koji ulažu lekari i sestre u poslednjih godinu dana borbe protiv kovida.
U Beogradu je Crvena zvezda u gradskom derbiju pobedila Partizan i po svemu sudeći osigurala šampionsku titulu. Uprkos svim zabranama okupljanja na proslavi se uz čelnike „crveno-belih” pojavio i zamenik gradonačelnika Beograda. Tu nikakve mere nisu važile. Kitila se muzika, pevalo, sviralo, ni traga od bilo kavih mera. Hit večeri je bio „Ne može nam niko ništa” u izvedbi doktora Zvezdana Terzića. Baš tako. Kabadahije se kabadahijski ponašaju.
Neko će reći da ovaj primer ne govori ništa. Govori, govori i te kako. Zato je španski fudbal tu gde jeste, a Srbija u 21. veku još nije igrala na Evropskom prvenstvu. Domaću fudbalsku javnost mogu da smire samo novi i pošteni izbori, posle kojih će doći novi ljudi. Panteliću i družini novi ljudi nisu potrebni, oni ih se plaše jer donose opasnost da bi mogli biti smenjeni.
Teleks.info
Komentari