KOKEZA, TUBMBA I SVI VI IZ FSS, AKO VAS JE BLAM - IMA NADE! OTIĆI ĆETE, sakriti se u najcrnju rupu! Napravili ste nam od fudbala smeće i osudili ga na umiranje u mukama!

13.11.2020. 0
    foto: Printskrin
    Podeli
  • KOKEZA, TUBMBA I SVI VI IZ FSS, AKO VAS JE BLAM - IMA NADE! OTIĆI ĆETE, sakriti se u najcrnju rupu! Napravili ste nam od fudbala smeće i osudili ga na umiranje u mukama!

„Ako vas je nekad blam u sebi, ima nade, ako vas nikada nije blam, beznadežno je”.

Ovu čuvenu misao je izrekla i napisala Hana Arent nemački filozof jevrejskog porekla. Nema nikakve dileme da gospođa Arent nikada nije pratila srpski fudbal, ali ga je jednom rečenicom besprekorno opisala.

Evo prođe, prva petina 21. veka, dakle punih 20 godina, a reprezentacija Srbije još nije igrala na Evropskom prvenstvu u fudbalu. Očigledno je da zbog toga nikoga u Fudbalskom savezu Srbije nije sramota. Oni već godinama ignorišu sadašnjost, a pogotovo budućnost, srpskog fudbala. Ne prkose više javnosti samo Slaviša Kokeza, Marko Pantelić, Nenad Bjeković, Ljubiša Tumbaković... i kriju se iza opšteusvojene krilatice „otići ćemo kad mi to budemo hteli”. Njihova bahatost je obuhvatila sve na Terazijama. Neverovatan je njihov prkos javnosti koja već godinama, a bogami i decenijama, traži radikalne promene u srpskom fudbalu.

Sve čime se mogu pohvaliti čelnici FSS je, slobodno se može reći, opštenarodni bes i ogorčenost, ruglo od rezultata nacionalnih selekcija, smehotresnoj domaćoj ligi gde u svakom kolu ima nekoliko saopštenja, izmišljenih penala, sumnjivih rezultata, gde se utakmice igraju na običnim livadama,... Sve to krasi srpski fudbal i niko ništa.

Umesto da su u fudbal privukli nove mlade ljude, koji bi osvežili njegov rad, dali nove ideje, energiju, entuzijazam, Slaviša Kokeza koji ni sam nema nikakav fudbalski „pedigre” se okružio klimoglavcima koji podržavaju svaku njegovu ideju, čak i onu najbesmisleniju kada je smenio Slavoljuba Muslina posle osiguranog plasmana na Mondijal. Oni koji misle svojom glavom i imaju jasan stav su i te kako opasni. Zemlja nam je sve manja, a liga sve veća, mlađe kategorije skoro da i ne postoje, bar po rezultatima.

Reprezentacija je postala poligon za učenje ljudi koji stiču iskustvo radeći sa nacionalnom selekcijom. Kako drugačije protumačiti činjenicu da je prvi samostalni trenerski angažman Mladena Krstajića bio na Mondijalu, da je prvi saradnik Ljubiše Tumbakovića u „A” selekciji Nikola Žigić, koji pre toga nije imao dana radnog staža kao trener. Zar nije na rubu pameti da se u zemlji u kojoj većina naroda jedva sastavlja kraj s krajem daje silan novac za istrošene strance, na te lažne zvezde su godinama unazad potrošeni milioni evra, a fudbal nam je sveden na prosjački nivo. Stadioni su i bez korone zvrljali prazni.

Srpski fudbal je odavno doživeo moždani udar, a najveći krivci što je fudbal postao „smeće koje niko neće” sede u Fudbalskom savezu Srbije. Njihova nesposobnost i sebičnost je osudila srpski fudbal na umiranje u velikim mukama, a ne na život, čak ni na životarenje. Vrh saveza nije ponudio apsolutno ništa da bi se raščistio haos, sva prljavština, neregularnost... Njima su važne samo njihove privilegije i ostanak na funkcijama na kojima se nalaze.

Teleks.info


Povezani tekstovi pogledaj ostale

Komentari