NI SKUPLJIH "ORLIĆA", NI VEĆIH PILIĆA! Oni su samo refleksija stanja u FSS, nepostojanja sistema, stručnog kadra, jasne zacrtane politike i ciljeva!
Da veliki broj dobrih igrača ne čini tim najbolje nam je pokazala mlada reprezentacija Srbije. Poraz od Bugarske u Gornjem Milanovcu je samo refleksija stanja u FS Srbije, nepostojanje sistema, stručnog kadra, jasne zacrtane politike i ciljeva.
"Orlići" nikad nisu imali skuplji tim sa tako velikim izborom igrača a kao retko kad u poslednjih 20 godina izgledali su kao pogubljeni pilići na livadi. Malo ko u Evropi ima na spisku napadače Dušana Vlahovića, Dejana Joveljića, Slobodana Tedića, Filipa Stuparevića, na krilima Filipa Stevanovića, Veljka Birmančevića, Nikolu Čumića, Luku Adžića, Željka Gavrića, Dejana Zukića u vezi braću Ivana i Luku Ilića, Veljka Nikolića, Njegoša Petrovića, Uroša Račića, Mirka Topića, Jovana Nišića, Erhana Mašovića, u odbrani Svetozara Markovića, Strahinju Pavlovića, Dimitrija Kamenovića, Mladena Devetka i još bar 20 igrača na svim pozicijama... Imamo toliko potencijala a u grupi smo pokazali da smo slabiji od Rusije, Poljske i Bugarske, sa Letonijom smo igrali 2:2, ispali smo iz kvalifikacija za EP posle četiri kola.
Selekciju igrača vrednih na desetine miliona evra vodili su prvo Nenad Milovanović dva meča (poraz i remi) pa Ilija Stolica šest (dve pobede, remi i tri poraza). I ono što smo videli u poslednja dva meča je mizerija. Tim ne postoji, igra se samo nazire, alibi korone, nedostatka igrača ne piju vodu. Srbija može da izgubi meč, ali mora da dominira protiv Letonije i Bugarske, da sa ovakvim ofanzivnim potencijalom bude efikasna. Veliku odgovornost zašto od 50 kandidata Srbija nema tim i igru ide na račun selektora Stolice. Od njegovih velikih najava videli smo mrvice realizovanih ideja. Razočaravajuće u svakom smislu. Postoje uvek subjektivni i objaktivni razlozi ali kad selektor posle boda protov Letonije i Bugarske kaže "nemam šta da zamerim igračima, primili smo opet gol iz prve šanse zbog dekoncdntracije" onda nije iskren, niti želi da ukaže na probleme.
Međutim, mlađe kategorije su već pet godina pod komandom ljudi koji nemaju kapacitet (znanje, iskustvo) da nastave tamo gde su stali Savo Milošević i Mitar Mrkela. U poslednje dve godine sportski direktor Vladimir Matijašević luta sa rešenjima zajedno sa ađutantom Goranom Grkinićem. Selektori se menjaju, mnogima nije jasan kriterijum na osnovu koga su postavljani, nema rezultata a bolnije je što orlići više nisu takmičarski konkurentni. Potencijala ima, talenata ima, problem je u stručnom radu. U izboru selektora. I ne samo selektora, već i rada u bazi, po klubovima. Dok god roditelji plaćaju članarine klubovima, nema tu prirodne selekcije...
Za direktora mlađih kategorija mora da dođe neki vrhunski znalac i profesionalac, neko ko je radio ovaj posao u klubovima i bio uspešan. I po mogućstvu sa debelim iskustvom kako bi postavio sistem koji bi počeo da funkcioniše za jednon pet do sedam godina. Matijašević i Grkinić su dokazali da taj deo posla sa mlađim kategorijama ne poznaju. Nije sramota reći "ne znam, pogrešio sam". Ako su neke velesile kao Nemačka, Engleska da u jednom momentu stanu, naprave zaokret jer su na pogrešnom putu sa pogrešnim ljudima, onda to može i mora jedna mala Srbija. Ako ništa drugo jer uspeha mlade selekcije zavisi i vrednost igrača na tržištu. A, to čelnike FSS i klubova najviše zanima. Nažalost.
Direktno.rs
Komentari