SPREMALI SMO SE SAMO ZA AMERE I DRIM TIM, KAD SU NAM ISTRČALI NA MEGDAN DOBILI SU PO… Ostalo je istorija, Indijanapolis se ne zaboravlja!

12.04.2020. 0
    foto: Printskrin
    Podeli
  • SPREMALI SMO SE SAMO ZA AMERE I DRIM TIM, KAD SU NAM ISTRČALI NA MEGDAN DOBILI SU PO… Ostalo je istorija, Indijanapolis se ne zaboravlja!

Na tom Mundobasketu 2002. u Indijanapolisu, mi smo do čuvenog meča sa Amerikancima doživeli dva poraza. Ali, ono što smo doživeli 5. septembra, dugo je ostalo nemerljivo u našim košarkaškim radostima.

Posle laganog zagrevanja protiv Angole (113:63), usledilo je buđenje. Španija je uz 25 poena koje je postigao Pau Gasol dobila selekciju tadašnje SR Jugoslavije sa 71:69. Pobeda nad Kanadom (87:71) svrstala nas je na drugo mesto grupe pred drugu fazu. A u njoj, novi šok - poraz od Portorika (85:83), i nezaustavljivi centar Danijel Santijago, sa 31 poenom, deset skokova i dve blokade.

Ekipa Svetislava Pešića, koju su činili kapiten Dejan Bodiroga a potom, po brojevima, Dejan Koturović, Žarko Čabarkapa, Igor Rakočević, Predrag Stojaković, Vladimir Radmanović, Marko Jarić, Predrag Drobnjak, Vlade Divac, Miloš Vujanić, Dejan Tomašević i Milan Gurović, morala je, dakle, težim putem. Posle očekivanih trijumfa nad Brazilom (90:69) i Turskom (110:78) usledilo je dodatno iznenađenje: u poslednjem kolu druge grupe, Argentinci su pobedili Amerikance sa 87:80. Prvi put da se "drim tim" susreo sa porazom na velikom takmičenju otkako su profesionalci počeli da igraju za selekciju SAD.

I, kako su Amerikanci bili drugi u svojoj, a mi treći u našoj grupi, 5. septembra 2002. u Konsiko fild hausu, koji se više i ne zove tako, u četvrtfinalu u Indijanapolisu su se jedni naspram drugih našli naši i... naši najveći takmaci.

Sa jedne strane Pešićevi momci, sa druge NBA ekipa - Majkl Finli, Baron Dejvis, Andre Miler, Džermejn O'Nil, Antonio Dejvis, Pol Pirs, Redži Miler, Šon Merion, Džej Vilijams, Ben Valas, Elton Brend i Raef Lafrenc. Prva četvrtina - egal (20:20). Druga, mi bolji (20:16). Ali, na kraju treće, Amerikanci su vodili, 58:52. I onda, drama. Ali, sa sve onim šmekom koji ovdašnja košarka donosi. "Evropske" finte Bodiroge, Jarićeva slobodna bacanja u finišu, trojke Peđe Stojakovića, a naročito Milana Gurovića.

U Srbiji se te noći nije spavalo. Meč je počeo dva sata iza ponoći po našem vremenu, a završio se pred zoru. Završio se - istorijskim trijumfom "plavih" od 81:78. I slavljem koje se proteglo na celo dan.

Usledio je potom još jedan stepenik, pobeda nad Novim Zelandom (89:78) u polufinalu, da bi u dramatičnoj borbi za zlato pala i Argentina, posle produžetka je bilo 84:77. Prvaci sveti. A naši.

Kada je gost redakcije Blica bio trofejni stručnjak Svetislav Pešić upitali smo koji je najveći uspeh naše reprezentativne košarke. I, kao iz topa, odgovorio je:

- Zlato sa Svetskog prvenstva u Indijanapolisu 2002. godine. Jeste, apsolutno! I titula sa Svetskog prvenstva u Ljubljani 1970, naravno. Dakle, prva i poslednja zlatna medalja su naši najveći uspesi. Setite se koga smo pobedili do osvajanja tog zlata. Sve su to bile izvanredne selekcije. Ali moram da istaknem da smo se u Indijanapolisu isključivo pripremali za Amerikance. Samo za njih. Jer, iskreno, znali smo da smo bolji od ostalih, a da ćemo se sa njima sastati kad-tad na prvenstvu. I uspeli smo da ih savladamo, u šta je retko ko verovao, zar ne?

To mu i dođe receptura ovdašnje košarke. Veliki snovi. Spremanje za njihovo ostvarenje kakvog nigde nema. I onda taj juriš ka "nemogućem".

Blic.rs

Povezani tekstovi pogledaj ostale

Komentari