31.01.2021.Atletika31.01.2021.Atletika(VIDEO) JOVANČEVIĆ: IZUDARAO SAM SE ZA BRONZU! Posle uspeha na dvoranskom EP, sledi pohod na medalju i na SP i OI
Prvi skok preko osam metara skakači udalj pamte kao prvu ljubav. Strahinja Jovančević je letom od 8,03 metra, vrednim bronze na dvoranskom EP u Glazgovu, u trenu postao ljubimac nacije.
28.04.2019.
0
Podeli
Moj otac i trener Milorad prozvao me je "Strahinja šesta serija Jovančević". Na početku uvek razmišljam da imam još pet skokova. Ali sada menjam psihologiju - priča Strahinja za "Novosti"
Prvi skok preko osam metara skakači udalj pamte kao prvu ljubav. Strahinja Jovančević je letom od 8,03 metra, vrednim bronze na dvoranskom EP u Glazgovu, u trenu postao ljubimac nacije. Zvezdinom atletičaru je bilo potrebno nekoliko dana da se probudi iz sna, da shvati šta je uradio, da se privikne na veliku scenu i da sada u miru kuje planove za SP u Dohi i OI 2020. u Tokiju.
- Život mi se promenio iz korena. Osim medijske pažnje, dobio sam i finansijsku stabilnost. Sada mogu da se potpuno posvetim atletici - pričao je Jovančević prilikom posete "Novostima".
Novi rekorder Srbije u dvorani priznaje da je konačno "probio" psihološku barijeru:
- Rekli su mi da ću drugačije da se ponašam kada se uverim da mogu da preskočim osam metara. I kažu da se prva "osmica" nikad ne zaboravlja. A na EP u Glazgovu uradio sam nekoliko stvari: prvi put sam bio u finalu nekog velikog takmičenja, prvi put skočio preko osam metara i uzeo medalju. Bio je to šok za mene.
Strahinja kaže da je pre tri godine u Beranama prvi put preskočio osam metara:
- Naježim se kada se setim tog dana. Tada sam skakao poslednji, prestupio, ali odlučio sam da izmerim skok i bilo je 8,15 m. Tada sam shvatio da mogu da skačem preko osam metara.
Ovog leta juriće normu (8,17 m) za SP u Dohi, ali i za Olimpijske igre (8,22 m) u Tokiju.
- Iscrpljujuće je juriti normu, zato mi se sviđa novi sistem rangiranja, koji će važiti za Tokio. Mnogi ljudi ne znaju da su norme u tehničkim disciplinama jače nego u trkačkim. Obično vrede za finale ili čak za medalju.
Zvezdino je dete, karijeru je izgradio na "Marakani", ali poslednjih meseci svaki dan putuje u Novi Sad...
- Želim da skokove dovedem do savršenstva, a to ne mogu u Beogradu. Staza na "Marakani" je potpuno uništena, da ne govorim o Partizanovoj, a stadion na Košutnjaku ne ispunjava tehničke uslove. Ispada da je Beograd savršen zimi zbog dvorane, što je jedan od razloga što sam napravio rezultat karijere. Zato moram da idem u Novi Sad.
Strahinja voli da skače pod pritiskom i kada je teško može da napravi dobar rezultat:
- Sećam se kada je profesor fizičkog u osnovnoj školi poželeo da vidi da li dobro preskačem kozlić pod pritiskom. Pozvao je učenike iz dva odeljenja, a ja sam preskakao još bolje. Tada mi je rekao da prirodno mogu da podnesem pritisak.
Jovančević ističe da je dosada najbolje rezultate pravio u poslednje dve serije.
- Moj otac i trener Milorad prozvao me je "Strahinja šesta serija Jovančević". Na početku uvek razmišljam da imam još pet skokova. Ali sada menjam psihologiju, želim da odmah, kao Ivana Španović, u prvim serijama daleko skočim.
Jovančević voli za sebe da kaže da je staložen, da samo na borilištu pokazuje svoju agresivniju stranu:
- To sam shvatio u Glazgovu, gde sam sebi nabio maksimalno adrenalin. Imam slike sa EP, na kojima se vidi koliko mi je vrat crven, jer sam se rukama udarao. A onda morate bukvalno minut pre skoka da se smirite, skoncentrišete, a adrenalin vam je ostao u krvotoku. Neverovatno je šta adrenalin može da izvuče iz ljudskog tela.
Jovančević je kao klinac trenirao fudbal, a što i dalje ne trči za loptom krivac je otac Milorad, koju mu je i trener.
- Udžbenički bi oca trebalo da oslavljavam sa "treneru", a ne sa "tata". To je dvosekli mač, ponekad se prenesu emocije - priča Strahinja.
Priznaje da je za njegov uspeh veoma zaslužna porodica. Osim oca Milorada i brata Alekse, koji je odustao od bacanja koplja, veliku ulogu igra i majka Milica.
- Majka je gastroenterolog, valjda zbog toga obožava kuhinju i zdravu ishranu, na koju nas je navikla još od detinjstva. Da ne govorim o tome koliko mi znači njihova podrška.
Jovančević je najsrećniji kada skače pred rodbinom u Beranama.
- Na domaćem terenu se osećam divno. U publici su moji rođaci, prijatelji, osećam njihovu podršku.
FAMILIJA HEROJA
STRAHINjIN deda stric Milorad, po kome je njegov otac dobio ime, narodni je heroj i ima ulicu u Beranama, dok je pradeda Velja u Prvom svetskom ratu dobio dve Karađorđeve zvezde i medalju "Osvećeno Kosovo".
- Baba Marija, Mara kako je svi znaju, našalila se i rekla mi je: "Deda i pradeda su ti osvajali medalje u ratu, a ti sada osvajaš u miru" - priča Jovančević.
Novosti.rs
31.01.2021.Atletika
Komentari