DA LI SE PARTIZANU SMEŠI ABA 2 LIGA?! Crno-beli grabe stopama ostalih šampiona Evrope iz bivše Juge - Bosne, Cibone i Jugoplastike - U PROPAST!
Posle najnovijeg poraza, u Beogradu od Igokee, postavlja se pitanje koliko duboko još može da potone Partizan? Da li je i za ovaj poraz kriv upravo smenjeni sportski direktor Nikola Lončar, ili ipak neko drugi? Da li je Sašo Filipovski pravi trener za Partizan, ili je i on jedan u dugoj seriji igračko-trenerskih promašaja? I, najzad, ono što mnogima još uvek deluje kao utopija: može li se dogoditi da Partizan dogodine igra u ABA 2 ligi?
Šta se dešava sa crno-belima ove sezone i koje odgovoran za katastrofalne rezultate analizirao je za Maxbetsport Aleksandar Ostojić. Njegovu analizu prenosimo u celini!
Ono što je u ovom trenutku sigurno jeste da beogradski crno-beli sigurno neće videti plej-of regionalne lige, samim tim neće biti kandidati za igranje u Evrokupu naredne sezone. Osim ako iz Barselone ne stigne vajld karta, što je u ovom trenutku u domenu nade, daleko od realnosti. Sa ovakvim plasmanom čak se ne može kvalifikovati ni za FIBA Ligu šampiona. Znači, ništa od međunarodnih utakmica, sezona bez dalekih putovanja, igraće se (ako se izbori) samo ABA liga, gde je najdalje putovanje u Sloveniju. Cinici bi rekli - odlično! Biće dovoljno vremena za treniranje i uigravanje. Pod jednim uslovom: ako bude dovoljno para u klupskoj kasi da se plati sala za trening...
Znam, sad će da se jave oni koji misle da Partizan može u ovogodišnjem Evrokupu da dogura do finala i dogodine igra Evroligu. Teoretski može, ali da li su takve nade podgrejane prošlonedeljnom pobedom nad Lokomotivom? Ako jesu, treba podsetiti da je Lokomotiva vodila 39 minuta i 56 sekundi, i da je Partizan pobedio zahvaljujući iznenadnom "ludilu" Džošue Perkinsa, koji se do poslednjeg minuta nije ni promećivao na parketu. Takva "ludila" je teško ponavljati, pa zato mislim da u utakmicama koje je do sada odigrao u Evrokupu nema nikakvog osnova za verovanje da se u tom takmičenju može stići do finala.
"Seča" je bila neminovna, i čak je i poodavno počela mada je mnogi sve do sada nisu primećivali. Najpre je otpušten Brajan Angola, koji ionako nije dao nikakav doprinos klubu. Ubrzo za njim otpisan je i Stefan Janković, za kojim je takođe malo njih žalilo. Onda je smenjen trener Vlado Šćepanović, što su mnogi jedva dočekali jer je tim bio u seriji loših rezultata, pre svega u ABA ligi. Posle trenera prvi na redu su najvažniji igrači u timu, a u košarci su to plejmejkeri. Pušten je Nemanja Gordić da ode u Mornar, a iz tima je odstranjen Kodi Miler Mekintajer, i vode se pregovori o raskidu ugovora sa njim. Najzad, čistka je počela i po kancelarijama, a prvi na udaru je Nikola Lončar.
Kolika je njegova krivica?
Odmah treba reći da Nikola Lončar sigurno nije mogao ama baš nijednu odluku o angažovanju igrača, ili trenera, da donese sam i na svoju ruku. On nije imao "pristupne kodove" za Partizanovu kasu, to je kod sebe držao predsednik Ostoja Mijailović i članovi Upravnog odbora, a Lončar je mogao samo da nekog preporuči. Na primer, mogao je reći - treba angažovati Sašu Filipovskog za trenera. Koliko znamo, posle Lončarove preporuke u Ljubljanu na pregovore sa Filipovskim otišao je predsednik kluba, i trijumfalno se vratio u Beograd sa postignutim dogovorom.
Slično je verovatno bilo i u svim drugim prilikama od 2018, kad je Nikola postavljen za sportskog direktora. Imao je on u tom periodu i pogodaka (Markus Pejdž, Džok Lendejl, Aleks Renfro, Ognjen Jaramaz, Kori Volden, Vil Mozli, Rašon Tomas...), ali i promašaja (Stefan Janković, Stefan Birčević, Ajnars Pejners, Artsjom Parahovski, Džejms Makadu, Brajan Angola...). Bilo je najviše onih za koje se ne može reći ni da su pravi pogoci, ali ni da su promašaji. Poput Radeta Zagorca, Nikole Jankovića, Nemanje Dangubića, Kodija Milera Mekintajera ili nešto ranije Alekseja Nikolića.
Najgore od svega je što Partizan skupo košta svaki promašaj.
- Imamo četiri promašena ugovora iz prošle godine, gde sada plaćamo penale. To su Parahovski, Pejners, Reding i Mekadu. Oni su vukli 30 odsto budžeta. Ali, s druge strane, stručni štab je napravio odlične rezultate i sa takvim promašajima, ali su oni ostali "hipoteka" za ovu godinu - rekao je nedavno predsednik Ostoja Mijailović.
Hipoteka sa kojom je Partizan startovao ovu sezonu bila je ogromna. Tu pre svega mislim na nezavršena takmičenja u Evrokupu i ABA ligi, gde je stajao odlično. Međutim, kad se iz ove perspektive pogleda, ne treba idealizovati igru tima u 2019/20. Istina je da su sve uspehe iznela nekolicina - Jaramaz, Volden, Mozli, Pejdž i delom Zagorac, ali njih je takvima napravio čovek koji više nije u Partizanu - Andrea Trinkijeri. Kakav je on trener poslednjih meseci dokazuje i pokazuje u minhenskom Bajernu igrama u Evroligi, a kakvi su košarkaši Partizana sa kojima je radio pokazuju oni sami skoro iz utakmice u utakmicu.
Bez Trinkijerija su neprepoznatljivi. Ovo nije nikakva uvreda na račun Šćepanovića ili Filipovskog, nego gola činjenica. Dakle, bez Trinkijerija nije se trebalo ni pozivati na prethodnu sezonu, nego pošteno reći još u julu: krećemo sa ovim što imamo, nismo bog zna šta, pokušaćemo ali ništa ne možemo obećati... Nije bilo baš tako.
O Vladi Šćepanoviću neću ovom prilikom, ne treba se toliko vraćati u prošlost. Ali bih da kažem nešto o Saši Filipovskom. Običaj je da se svakom da sto dana, pa da se onda kritikuje. Filipovski je na dužnost stupio 5. novembra, tako da tih sto dana padaju sada, i odmah treba reći: nije opravdao ništa od nada koje su u njega polagane. Niti je unapredio igru, niti je naterao svoje igrače da igraju bolju odbranu (svaki profesionalni košarkaš može da igra dobru odbranu samo ako hoće, odnosno ako ga trener natera na to). Partizan nema više asistencija nego ranije, i po tome je među poslednjima kako u Evrokupu, tako i u ABA ligi.
Asistencije govore koliki je kolektivni duh u ekipi, koliko igrači veruju jedni drugima. Filipovski tu nije uradio baš ništa. U vreme kad je on trener Partizana razbijen je tandem plejmejkera Miler Mekintajer-Gordić. Jedan je odstranjen iz tima (po nekima opravdano, po nekima baš i ne), a drugi je ustupljen Mornaru (po svima bez ikakvog razloga). Umesto njih dvojice doveden je jedan novi plej, Džošua Parker, koji je dotle igrao u Poljskoj, u ekipi Gljivice koja zauzima 10. mesto na tabeli te zemlje sa skorom 10-14.
Momak je, verujem, odabran posle pregledanja video klipova. Jedini problem sa tim video klipovima je što gotovo niko ne obraća pažnju na grafiku na njima. A tu najčešće piše da je reč o samo jednoj utakmici u kojoj je tim igrača koji se promoviše pobedio sa četrdesetak poena razlike, a sva silna zakucavanja i asistencije snimljeni su u minutima kad je utakmica već bila uveliko rešena.
Uz to, osnovu svakog ozbiljnog tima čini poluga plejmejker-centar. Tek tu je Filipovski "najtanji". Na poslednjoj utakmici protiv Igokee dva Partizanova centra (Mozli i Nikola Janković) i plejmejker Perkins postigli su svi zajedno - nula poena! Svakom ozbiljnom treneru to bi bilo dovoljno upozorenje da nešto u njegovom radu ne valja.
Najzad, i o toj već pomenutoj ABA 2 ligi. Posle odustajanja Primorske od daljeg takmičenja, ove sezone iz ABA lige neće niko direktno ispasti u ABA 2. Pretposlednji tim na konačnoj tabeli (poslednja je Primorska) igraće plej-aut sa drugoplasiranim iz ABA 2. U ovom trenutku Partizan ima poraz više (10) nego pretposlednji na tabeli Zadar (devet poraza). Crno-beli imaju i sedam pobeda, što je tri više od Zadra, odnosno Borca koji se takođe bori za opstanak. Dakle, s te strane su još uvek u komfornoj poziciji, ali ako nastave da krčme bodove kao dosad nije sigurno da će izbeći borbu za opstanak.
Bili smo ponosni što se Partizan, kao nekadašnji prvak Evrope, skoro tri decenije sasvim dobro držao i u domaćim, i u evropskim okvirima. Nažalost, izgleda da ih polako stiže sudbina ostalih šampiona Evrope sa prostora nekadašnje Jugoslavije - Bosne, Cibone i Jugoplastike.
Maxbetsport
Komentari