04.04.2022.Nacionalni timovi04.04.2022.Nacionalni timoviTUGA! OTIŠAO JE U LEGENDU I ZDRAVKO ČEČUR! Bio je zaštitni znak sarajevske Bosne, boem i neprevaziđeni borac pod obrčevima!
12.04.2020.
0
Podeli
Zdravko Čečur, nekadašnji košarkaš sarajevske Bosne i Pule, preminuo je u Trebinju u 70. godini. Bio je jednako poznat kao jedan od najborbenijih igrača bivše Jugoslavije i veliki boem. Kako je sam pričao, bio je visok metar i 104 centimetra.
U svetu košarke postojala je jedna generacija koja je, bar u Sarajevu, spajala sport i boemski način života. Bilo je tu umetnika, košarkaša, automehaničara, pevača, a neki od njih bez problema su se moglo svrstati i u više kategorija. Zdravko Čečur je bio jedan od njih.
Jednako poznat kao gradski boem i košarkaš, Zdravko Čečur bio je zaštitni znak sarajevske Bosne u godinama kada je taj klub, od lokalnih entuzijasta, lagano stasavao u giganta jugoslovenske košarke.
Kako je milion puta rekao, "u Sarajevo je kod rođaka došao iz Trebinja da vidi sneg", ali je spletom čudnih okolnosti nekako završio u redovima Bosne, a nedugo zatim postao i miljenik navijača, pre svega zbog ogromne borbenosti koju je unosio u igru.
Treneri mlađih košarkaša Bosne godinama su ga navodili kao primer požrtvovanja na terenu, pošto je na svakoj utakmici, a ponekada i bez jasnog razloga, leteo za loptom u peti red tribina, ostavljajući za sobom pustoš među navijačima.
Jedan je od najzaslužnijih što je Bosna 1972. godine ušla u Prvu ligu.
Bosnu je napustio kada je postala stabilan prvoligaš i neposredno pre nego što je tim koji je vodio Bogdan Tanjević 1979. godine postao prvak Evrope. Jednu sezonu proveo je i Puli, pre nego što se vratio u Trebinje.
Jednako ubedljiv bio je i u kafani, rame uz rame sa Davorinom Popovićem i Mirzom Delibašićem, koji su mu bili kumovi. Priča se da ga je Pimpek, koji je takođe jedno vreme bio košarkaš, godinama nagovarao da mu pokloni neki centimetar visine, ali da mu je Čečur odgovarao: "Tebi je Bog dao glas, meni visinu. Neka na tome ostane".
Raspad Jugoslavije, kako je sam pričao, nikada nije preboleo. Godinama je pokušavao da nađe posao, pre nego što je postao domar u košarkaškom kampu Dejana Bodiroge, a poslednje dane proveo je u trebinjskom staračkom domu.
Rođen je u Mostaru 1950. godine. Imao je dva sina, Sašu i Davorina.
RTS
04.04.2022.Nacionalni timovi
Komentari