31.10.2022.Nacionalni timovi31.10.2022.Nacionalni timoviŠTA SE TO DESILO SA ORLOVIMA, NIJE TO SAMO DO PIKSIJA, ILI MOŽDA JESTE?! Kako su Srbi od „raspasane bande" postali - mafija?
31.03.2021.
0
Podeli
Ne tako davno u fudbalskoj reprezentaciji Srbije se nije znalo ko šta radi, ko se kako ponaša, kakvi sve klanovi postoje, zašto se na terenu nalazi „ovaj ili onaj", kako se postaje kapiten, ko bira igrače, da li su oni uopšte kompaktna ekipa ili samo grupa pojedinaca željnih ostvarivanja ličnih interesa.
Takvi nismo mogli nigde. Čak i kada se dešavalo da se nekakva hemija stvori, neko je to uspevao da sruši, poput slučaja iz 2018. godine, odlaska Srbije na Svetsko prvenstvo u Rusiju i neverovatnih potonjih odluka da se smeni selektor, te promeni kapiten.
„Haos", tako je Nemanja Matić, bivši reprezentativac ocenio stanje u ekipi na Mundijalu, tamo gde treba da se pokaže najveći nivo kohezije, odgovornosti prema grupi, timu, državi, navijačima...
Matića nema više u timu Srbije, nema ni Luke Milivojevića, optuženog da je pokušao da izvrši puč, ali, važnije od toga, u Fudbalskom savezu Srbije nema ni tadašnjeg vrha, odgovornog za uništavanje atmosfere.
Ona, bar na osnovu tri utakmice odigrane u kvalifikacijama za novo Svetsko prvenstvo, ponovo postoji.
Na klupu Srbije je stigao Dragan Stojković Piksi, jedan od najboljih srpskih fudbalera svih vremena, nesumnjivo ličnost sa velikom harizmom i autoritetom, što je i dokazao već u prvim izjavama.
„Recite mi ko su nadobudni i odmah svi idu kući. Samo mi dajte imena. Obećavam da će odmah da se vrate kući. Bilo je nekih stvari i pitanje je da li su neki stvarno bili povređeni ili su se čuvali za klub. To neće smeti da rade. Tu ću biti vrlo rigorozan. Ako neko i pokuša to da uradi, u svoju korist, a na uštrb reprezentacije. Ali, računam na njihovu inteligenciju. A nedisciplina se neće tolerisati i može da se zove kako god hoće. Voleo bih da mi date ime i održaću svoju reč, odvešću ga sam do aerodroma", poručio je Stojković.
I bio je apsolutno jasan, ozbiljan i konkretan, a njegovim izabranicima je ostalo samo jedno - da postanu tim.
Moderno vreme sa sobom nosi moderne navike, odvajanja, individualizam, pogotovo kod ljudi koji su navikli na pažnju, titranje sujeta, velike pozornice, veliki novac i velike ambicije.
Primere imamo na brojnim sportskim poljima, viđamo sportiste koji u grupi sede kao solisti, sa slušalicama u ušima, na telefonima, u nekim svojim svetovima na koje su navikli i u kojima im je udobno.
Srećom, Piksijev tim je sve to odbacio i dobro je shvatio njegove poruke o neophodnosti timskog duha, radne atmosfere i svega što ide uz to, o čemu svedoči i stvaranje novih „fora i fazona", koji doprinose koheziji.
Dosad neviđeno slavlje posle gola srpskog tima imali smo priliku da vidimo pošto je Aleksandar Mitrović drugi put zatresao mrežu Azerbejdšana u Bakuu, u meču velikog intenziteta, još veće tenzije i rastuće nervoze zbog namere rivala da brani svoj gol i destrukcijom igre sprečava srpske fudbalere i želji da stignu do pobede.
Nikome nije bilo jasno šta se dešava, kako su to odjednom Srbi počeli zajedno da proslavljaju golove, na način koji je svima njima blizak, zanimljiv, duhovit i nekako idealan za trenutak kada je kamenje palo sa ramena.
„Imamo igru koju igra cela ekipa, zove se 'Mafija'. Jako je komplikovana, ali svi smo tu i to nam je bio način da proslavimo gol. Jako, jako je teška, ima tu bandita, advokata, detektiva... Svako dobije po kartu i onda nastane svađa, treba da se pronađu banditi... Dosta se laže tu, ali je igra zanimljiva. Igramo je svako veče, i u avionu. Odlična je za atmosferu, animaciju, da ubijemo vreme. Izbacili smo telefone, ovo je više atmosfera 'stare škole' i to je lepo", otkrio je Mitrović.
A igrica stoji - kod kapitena.
„Ja sam to igrao sa decom, zanimljiva je. Proslavili smo tako, malo smo se zezali, to je baš lepo i pokauje zajedništvo. Sada se svi pitaju kada ćemo da igramo, svi su nestrpljivi", istakao je Dušan Tadić.
Do pre svega nekoliko meseci je grupa srpske reprezentacije izgledala kao raspasana banda, bez glave, repa, bez ideje, bez volje, želje, bez ikakvog impulsa više koji je neophodan kako bi se postigao rezultat na takvom nivou.
Za svega desetak dana - sve se vratilo, igrica im je pomogla da se vrate u dane kada su se družili, igrali se fudbala, kada nisu razmišljali o kamionima, avionima, milionima, sujetama, individualnim željama i potrebama.
Konačno je opet „šou" u srpskom timu, kako je nekada govorio Nikola Žigić - to daje novu nadu svakom navijaču Srbije, a na ekipi, potom Piksiju, ali i onima koji budu došli na rukovodeća mesta je da sve ostane tako, zanimljivo, nasmejano, sa pozitivnom atmosferom jer samo se tako može ostvariti rezultat, povoljan za sve nas zajedno.
Sputnjik
31.10.2022.Nacionalni timovi
Komentari