BIO JE BANKAR, TRENIRAO JE U OSMOJ LIGI, PROMENIO 17 KLUBOVA, A ONDA JE ZAVLADAO ITALIJANSKIM I SVETSKIM FUDBALOM!

27.07.2019. 0
    foto: Printskrin
    Podeli
  • BIO JE BANKAR, TRENIRAO JE U OSMOJ LIGI, PROMENIO 17 KLUBOVA, A ONDA JE ZAVLADAO ITALIJANSKIM I SVETSKIM FUDBALOM!

Tamo gde je rođen Mauricio Sari novi trener Juventusa, koji je prošle godine sa Čelzijem osvojio Ligu Evrope, blizu Rinjana u toskanskoj provinciji, fudbal često nije tema. Prepodne je radio kao bankar u banci, popodne je trenirao i igrao utakmice. Išao je na probe u Torino i Fiorentinu, međutim oba puta je glatko odbijen.

U 31. godini je doneo odluku da završi igračku i započne trenersku karijeru, i dalje uporedo sa poslom u banci. Na početku nije imao dovoljno novca da plati skupe trenerske licence, pa je radio u amaterskom klubu Sitia koji se takmičio u osmoj italijanskoj ligi. Promenio je čak 17 klubova dok nije stigao do Serije „A" i klupe Napolija gde je postao svetski poznata faca.

„Mi ne volimo tiki-taku, ne mislimo da je Ronaldo toliko dobar, ali molimo se da Juventus pobeđuje, iako navijamo za Fiorentinu", kaže baka u lokalnom baru pompeznog imena „Kafe Greko" u kome i danas služe najbolji espreso na svetu.

Sarijev slučaj i njegovi uspesi sa Napolijem i Čelzijem potvrđuje „uvrnutu" teoriju da su fudbalski autsajderi obično bolji treneri od velikih igrača, jer jure detalj, činjenicu, pravilo, zakonitost, dok će se nekada veliki igrač osloniti na instinkt. Mauricio Sari u roditeljskoj kući u Figlinje Valdarnu ima punu sobu VHS kaseta sa utakmicama? Onih snimanih iz ruke, u kojima su igrali njegovi amaterski timovi koje je trenirao Entela, Tegoleto, Sansovino... tamo gde se uči da gubiš, ali i postaneš bolji trener.

„To te čini iskusnijim i jačim, nema to veze sa rangom takmičenja, to pričaju glupani, ne postaješ bolji u Seriji „A". Svaka utakmica je deo procesa", objašnjava čovek koji je imao „samo" 33 različite šeme prilikom izvođenja prekida.

„Nakupilo se toga. Bio sam opsednut detaljima, sada kao i svi drugi, koristim pet ili šest", dodaje bivši bankarski službenik koji je 1999. ostavio zadimljenu kancelariju Montepaski banke i krenuo u životnu avanturu da, napravi posao od strasti i koji voli najviše na svetu

„Nisam mogao da čekam pet popodne kako bih jurio na trening, to je bilo nepošteno prema kolegama, ali i prema strasti, morao sam da izaberem", priča novi kormilar Juventusa kako je prelomio.

Njegov nekadašnji direktor u banci je Aurelio Virđili, čuju se i sada pred svaki meč. On mu je jednostavno talija.

„Jednom mi je dao dres napadača koji nikako nije mogao da postigne gol, dodirnuo sam ga i te nedelje je dao dva gola i slomio nos", kaže bivši šef koji je Sarija slao u bankarske misije u London, Švajcarsku, Luksemburg. Sari odlično govori engleski pa je deda bi bio ponosan na njega.

- Moj deda Gofredo je bio partizan, spasavao je engleske pilote, on je njih doživljavao kao svoj narod. Otac mi je radnik, mi smo protiv likova kao što je Berluskoni, ne mogu ni da glasam za Rencija, to nije moj svet", priča čovek za koga se pouzdano zna da puši po tri pakle cigara dnevno, a trenerku vidi kao radnu uniformu.

„Jasno da u banci nosiš odelo i kravatu, na terenu nosiš uniformu, trenerku", objašnjava Mauricio Sari.

Jednom nije dugo skidao crnu trenerku u Sansovinu. Veruje da mu crna boja donosi sreću, posle je video da to baš i nije istina kada je počeo da gubi. Ipak, to ga nije sprečilo da fudbalere Peskare koju je vodio u drugoj polovini prošle decenije natera da raznobojne kopačke poprskaju crnim sprejom jer to će im olakšati pobedu.

Mauricio Sari ima strast dvadesetogodišnjaka, potpuno je opsednut fudbalom, ali nazvati „Sarizam" lepotom potpuno je pogrešno. Njegovi timovi nastoje da igraju što lepše, ali bilo kakva identifikacija i prišivanje epiteta vodiće u kalupe koje on sam prezire.

Znanje, nauka, pristup, kombinovano sa književnošću Bukovskog, Ljose i Fantea, to je taj za, neke čudak, za druge fudbalski genije. Upravo u knjigama koje čita više od svojih kolega trenera nazire se taj uticaj, detalj i povremena razbarušenost.

„Nisam voleo muziku, ali biblioteka je moj svet, tu je sve počelo, tu će se sve završiti", objasnio je kako reči pretvara u igru.

Za sebe kaže da nije narednik, da je tako ne bi mu igrači poveravali životne probleme koje je uvek spreman da sasluša. U njegovom profesionalizmu samo jedno se podrazumeva, a to je da moraš da budeš posvećen.

„Sa mnom se voziš 200 na sat, ili ispadaš iz tog vozila, jednostavno je tako", komentariše Sari koji ispija espreso u oblacima. U njegovoj kući, kao ni u selu nisu opsednuti fudbalom, otac, radnik je bio biciklista, probao je da zarazi sina koji se zakucao u znak i tada je bilo jasno da je bolje da studira ekonomiju.

„Tata je sam odustao iako je bio na vratima profesionalnog tima, video je da od toga ne može da živi", dodaje Sari koji je rođen u Napoliju gde je otac u to vreme radio, ali Napolitanac nije, čak njegov temperament je potpuno suprotan kada se svetla pogase, izbegava reflektore, sa suprugom deli sve, osim duvanskog dima.


„Ona je ostavila cigarete, manje trošimo", kaže kroz smeh.

U selu je i trafika, lokalni prodavac kaže da je nekada bio ponosan kada ga vidi na naslovnoj strani, sada se navikao. „Pa kao da je tu, očekujem da će doći da uzme novine, kao kada je živeo ovde", dodaje.

Za njegovu porodicu kažu da se nije promenila, niti ih novac zanima, jednostavno ostali su u svom vremenu, prateći sina kao nekoga ko je porastao iznad svih očekivanja, ali nije dozvolio da se promeni. Lokalna kafana je mesto gde uvek očekuju Sarija i ne pričaju sa njim o fudbalu, to će smatrati nepristojnim, on je jedan od njih, iako sa licem na naslovnim stranama, ali mentalitetom ljudi koji gledaju svoja posla.

„Ono što će budala proglasiti za sreću, za druge je posao", napisao je jednom Sarijev alter ego Čarls Bukovski. Upravo ta rečenica najbolje opisuje čudesni slučaj bankarskog službenika iz Toskane.


Povezani tekstovi pogledaj ostale

Komentari